Висине

СТОЛОВИ, НЕДОВОЉНО ПОЗНАТО ОДРЕДИШТЕ КОД КРАЉЕВА
Планина нарциса и коња
Није ово досадни приручник из географије за седми разред, сув и пун непотребних информација. Ово је именик који треба понављати и добро ослушкивати. Он нам отвара дубине језика и гора. А Столове, ако досад нисте, ваља упознати. Њихове пропланке пуне лепог белог цвета и дивљих коња. Овде је чак и Милош Обилић, вели легенда, пронашао свог чудесног ждрепца Ждрала. Нудио је за њега сва блага, а добио га на поклон. Тако је то у Србији са јунацима

Текст и фотографије: Драган Боснић

Југозападно од Краљева, оивичена реком Рибницом са истока, Брезанском (Гвоздачком) реком са југа и доњим током Ибра са запада и севера, налази се планина Столови. Главни планински гребен је столастог облика, па отуда име планине. Благо се диже дужином од дванаест километара, од југоистока ка северозападу, где је и Камариште, највиши врх планине Усовица, висок 1.375 метара. Недалеко од њега, одвојен превојем, званим седло, налази се Чикер (врх, на турском), други по висини (1.325). Гледан из далека, главни гребен скроз је раван, па га људи овог краја називају Равним Столом.
На југу и западу Столови се стрмо, скоро окомито, спуштају ка Ибру и десна су страна, Добра страна, ибарске клисуре. Овај део планине, због конфигурације терена и спирања земље, претежно је каменит, са бројним сипарима одломљених стена које клизе ка Ибру. Вегетација je овде оскудна, закржљале шуме личе на шикаре, више има стрмих травнатих косâ или голих стена. Такав терен природно је станиште аутохтоног ибарског јоргована, који цвета у клисури а има га и у дубини планине, уз реку Мељаницу.
Највећа притока Рибнице, Мељаница се улива у селу Каменица. Усеца дубоку и релативно дугу долину којом одваја остатак планине од Равног Стола. На северу, према краљевачкој котлини и Матарушкој Бањи, планина се спушта далеко блаже. Испресецана је токовима Жичке, Црне и Замчањске реке, што Столовима у целини даје звездасти облик. Овако издвојени делови планинске масе имају посебне називе мањих планина: Витош (755 метара), Стрменица (678), Оштра Главица (729), Озрен (956).

У ПОХОДЕ ЈЕДНОМ ЦВЕТУ

Равни Сто обрастао је травом. У мају ту, и другде на планини, цвета дивљи нарцис, по чему су Столови посебно познати. Дуже од пола века овим поводом се организује манифестација „Нарцису у походе”. Покретач је планинарско друштво „Гвоздац”, од чијег дома у селу Брезна манифестација почиње и завршава се. Део учесника полази из села Каменице и сви заједно пешаче до врхова Столова, чији се пропланци беле од цветова нарциса. Стазе су трасиране и обележене, са путоказима, укупно дугачке око дванаест километара. Успон ка врху је благ, па није претешко препешачити га. У селу Гради, недалеко од манастира Жича, у сливу истоимене реке налази се планинарски дом друштва „Гвоздац Јуниор”. Недалеко је и место Ђипандин гроб, где је погинуо овдашњи јунак из Првог српског устанка.
И поред бројних извора и водотокова Столови се сматрају сувом планином. Преовлађују серпентинске стене, релативно пропустљиве, па у току лета и у сушним годинама многи извори ослабе или потпуно пресуше.
У подножју Столова, поред самог корита Ибра, извор је термоминералне сумпоровите воде (до 42 степена Целзијусова) на којем је никла Матарушка Бања. Недалеко од термалних извора, на брду Лојанику налази се локалитет са окамењеном шумом, научна зона првог реда заштите.
Фауна на Столовима иста је као и на другим планинама копаоничког масива. Реткост је веће овдашње крдо полудивљих коња које стално живи на Столовима. Планина је од давнина позната по добрим сточарима.
По легенди, и јунак Косовског боја Милош Обилић тражио је себи коња на Столовима, код чувеног сточара Петра. Тамо где је Милош Петру турао (давао) блага колико год тражи за коња данас је Турија, а тамо где је ждребац Ждрал стао, устублио се, данас се налази Сублина. На крају, видевши какав је Милош јунак, Петар му је ждрепца поклонио. Легенду је 1923. записао Радослав Павловић у свом раду Подибар и Гокчаница.

***

Веће у мањем
Краљево је на Ибру, недалеко од његовог ушћа у Западну Мораву. Иако је Ибар 70 километара дужи и по дотоку дупло већи, чини се да та река, пробијајући се између копаоничког и старовлашког динарског масива, утиче у долину Западне Мораве и губи своје име. То је редак пример да се већа река улива у мању.

***

А около планине
Део где се шумадијске планине највише приближавају копаоничком и старовлашком планинском масиву назива се Краљевачко сужење. Северно од долине Западне Мораве простиру се релативно ниске и рашчлањене шумадијске планине. Делови Котленика и Гледићких планина су на подручју Краљева (питома доњогружанска удолина је између њих). Јужно, десно од Ибра, правцем север-југ, наставак је копаоничког масива: планине Жељин, Равна планина, Студена планина, Столови и Гоч. Лево од Ибра, истим правцем југ-север, пружају се североисточни делови Старовлашких планина, наставак голијског масива: планине Радочело, Чемерно, Троглав и делови Јелице.

***

Насељавање четинара
На северној страни Столови су добро пошумљени, пре свега листопадном шумом, четинарске целине су ретке. У новије време интезивно се пошумљава четинара.